Page 81

info

review

stanju i resursima.

apanci su pitanje privrednog napretka

i ekonomskog razvoja tumacili sa stanovista

postizanja nacionalne snage i velicine, a licni

interes, komfor i opsti standard su bili u

drugom planu.

I evropska privreda se nasla na udaru

japanske konkurentnosti i kvaliteta, te je i

njen odgovor usledio uvoenjem novog mod-

ela. Novi evropski model se zasniva na: ori-

jentaciji na rezultate prvenstveno prema kup-

cima a onda i prema kadrovima i drustvu,

procesima, razvoju ljudskih resursa, liderstvu

i javnoj odgovornosti.

Svi pomenuti modeli su u dugorocnim

periodima trpeli promene u skladu sa sta-

njem u privredi zemlje koja ga je primenji-

vala i spoljnih uticaja. Zahvaljujui bitnijim

kvalitetima � dinamicnosti i prilagodljivosti

svakog od pomenutih modela, oni su opstali.

Iz takvih iskustava doslo se do zakljucka

da u kreiranju novog modela pogodnog

za Srbiju treba krenuti od tri osnove pret-

postavke: usklaenost sa trenutnim stanjem

u privredi Srbije, dinamicnost i prilagodlji-

vost, i najvaznija, usklaenost sa kulturnim

nasleem i socijalnim stanjem.

Rezultat analize stanja u srpskoj privre-

di i proucavanja postojeih svetskih modela,

kao i njihovo ,,prosejavanje" kroz sito makro,

mikro kulture i socijalnog stanja je da se do-

bilo deset zlatnih ,,grumena". Deset kljucnih

aktivnosti koje bi trebalo primeniti kako bi se

ubrzano krenulo u oporavak srpske privrede

nazvani su KLJUC USPEHA. Ovaj kljuc

uspeha je potpuno orijentisan na kupca, na

ceste promene u organizaciji, organizaciju

na minimalnom broju nivoa, kontinuirano

poboljsanje svih procesa, praenje svih oblika

troskova, upravljanju pomou timskog rada,

poboljsanje zadovoljstva zaposlenih i zastite

zivotne sredine.

- upci

LJ-Ljudski resursi

U-Uzajamno poverenje

C-Cisenje

U-Upotreba jednostavnih alata

S-Stratesko planiranje

P-Procesi

-tik

H-Hijerarhija

-naliza

raviti veliki uticaj koji na njega ima kultura i

socijalni sistem zemlje. Svaki od koncepata je

vazan sam po sebi, ali maksimalna korist se

postize kada se on moze integrisati u kulturu

drzave u kojoj se sprovodi.

Svi eksperti u Srbiji koji se bave proiz-

vodnim upravljanjem koriste ili promovisu

u svojim radovima jedan od svetskih mo-

dela (japanski, americki ili evropski). Svaki od

ovih modela je nesumljivo temelj uspesnosti

svake od privreda zemalja u kojoj se prime-

njuju. Ali, kao sto je u uvodu navedeno veliki

uticaj na proizvodno upravljanje imaju kultu-

ra i socijalni sistem. O nasoj kulturi i njenom

uticaju ne treba govoriti jer je opste poznato

koliko ona ima uticaj na sfere zivota u Srbiji,

pa ni upravljanje proizvodnjom ne moze biti

izuzeto. Definitivno, modeli koji funkcionisu

u Japanu, Americi i Evropi ne mogu se pri-

meniti zdravo za gotovo u Srbiji. Ali ono sto

je mogue je da se ti modeli i iskustva ,,prose-

ju" kroz ,,sito" kulturnog i socijalnog stanja i

dobie se zlatni grumen koji e doprineti us-

pehu srpske privrede.

Americki strucnjaci su na bazi principa

naucne organizacije rada koje je postavio Tejlor

tokom polovine XX veka izgradili model koji

se zasnivao na obezbeenju kvaliteta u proiz-

vodnji i upravljanju. U to vreme ovaj kon-

cept je predstavljao izuzetan know-how koji

je veoma ozbiljno shvaen i prihvaen. Pod

uticajem rastuih privreda, prvenstveno Jap-

ana, Amerikanci su svoj model prilagoavali

i usavrsavali cime su mu dodali jos jedan

kvalitet, dinamicnost.

Savremeni americki model, mozemo

rei, zasniva se na princpipima: zadovoljenja

kupaca, jacanju finansijskih i marketinskih

performansi, razvijanju performansi proiz-

voda i usluga, produktivnosti, operativnosti,

efikasnosti, razvoju ljudskih resursa, razvoju

isporucilaca i drustvenoj odgovornosti.

Americki strucnjaci su ovaj mo-

del posle 2. sv. rata prezentovali japanskim

strucnjacima. Posle prvih konkretnih rezul-

tata, japanski strucnjaci su poceli da ga dalje

razvijaju te je japanska privreda a i celokupno

drustvo dozivelo izuzetno brz i uspesan raz-

voj. Danas Japan predstavlja svetsku velesilu i

s pravom se moze govoriti o posebnom mod-

elu privrede i upravljanja.

Pa u cemu je razlika? Svaka-

ko u prilagoavanju americkog modela

hiljadugodisnjoj japanskoj kulturi, socijalnom